MyCSSMenu Save Document Elektronska industrija Nis

EI logo Elektronska industrija

Spajanjem Niškog  RR zavoda i Beogradske Elektronske industrije “Belind”, 1948.godine formirana je Elektronska industrija Niš, čije je sedište 1962. godine  prebačeno u Niš. Nakon formiranja  usledila je faza ubrzanog razvoja koja je EI svrstala  u red vodećih Jugoslovenskih firmi.

  • Od 1948. do 1973.godine EI beleži dinamični rast i razvoj u elektronici po ugledu na velike svetske firme kao što su Siemens i  Philips.
  • Od 1973. do 1991.godine  sistem dobija novu  organizaciju  podelom  na RO i OOUR-e. Bez državne podrške za nove investicije, razvoj postaje usporen i neusaglašen. To dovodi do zaostajanja u odnosu na nove tehnologije u svetskoj elektronici.
  • Od 1991.godine  nastupa period sankcija međunarodne zajednice, što dovodi do velikih teškoća u poslovanju i pada proizvodnje (nemogućnost uvoza repromaterijala i izvoza gotove robe).

Zgrada EI holdinga

Nakon toga dolazi do nekontrolisanog,  prekomernog uvoza i nelojalne konkurencije uvozničkih firmi, bez odgovarajuće zaštite od strane države. To dodatno dovodi do stagniranja proizvodnje i razvoja.      
Neplanske privatizacije i stečajevi , bez strateških partnera i bez obaveze značajnih ulaganja, skoro u potpunosti su zaustavile rad Elektronske industrije u celini. Privatizovana društva su se preorjentisala na nove poslove koji, uglavnom, nisu ni u kakvoj vezi sa industrijom elektronike, a veliki deo proizvodno-poslovnog prostora koristi se kao magacinski prostor.
Lokacije u Nišu i Beogradu imaju kompletnu infrastrukturu koja obezbeđuje napajanje električnom energijom, pijaćom i tehničkom vodom, kanalizacionu mrežu, PTT usluge i odvijanje putničkog i teretnog auto saobracaja.  Ceo kompleks je pokriven toplovodom, koji se trenutno ne koristi. U krugu Elektronske industrije u Nišu izgrađena je merno-regulaciona gasna stanica od koje je moguć lokalni razvod gasa do svakog pojedinačnog potrošača. Proizvodno-skladišni objekti u krugu Elektronske industrije u Nišu povezani su internim železničkim kolosekom sa železničkom stanicom Ćele Kula.
Na lokaciji u Nišu, rade privatizovana preduzeca koja pružaju usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja i zaštite kao i ugostiteljske usluge.
Površina Ei kompleksa u Nišu je približno 65 ha, sa ukupno oko 204.000 m2 poslovno-proizvodnog prostora, od čega  oko 100.000 m2 još nije privatizovano. Od slobodnih površina približno oko 6 ha je pogodno za green field investicije. Površina Ei kompleksa u Beogradu (Zemun polje) je oko 34 ha. Neizgradjene, slobodne površine pogodne za green field investicije su oko 4 ha.
U Elektronskoj industriji je u toku postupak privatizacije neprivatizovanih Ei društava metodom restruktuiranja.


Vi ste: Brojac Pristupa 10317 posetioc!

Web master slobodanka_n@yahoo.com